Ishrana

KAKO DA HRANITE SVOG PSA
Pas ima potrebu da se hrani na odgovarajući način, i taj svakodnevni zadatak pada u deo gospodaru. lako se psu pripisuje mana da je gurman, iako izgleda da raspolaže neuobičajenim digestivnim sposobnosdma dovoljno je samo videti ga kako glodje staru sumnjivu kost zatrpanu ko zna orkad za njega ipak nije dobro da jede kao njegove gazde, a još manje da se zadovoljava time šro će na kraju pojesti ostatke sa njihovog stola. Proteini (meso riba), balastne materije (zeleno povrće, mekinje), masti (biljne, nekuvane i dopuna u vidu vitamina i minerala čine idealnu porciju za svog psa, vodeći naravno računa o njegovoj starosti, o njegovoj situaciji i zdravsrvenom stanju: kuja koja doji štene od tri meseca, hrt za treniranje, ili vučni pas nemaju iste potrebe za hranom. Valjana ishrana, izbalansirana i racionalna, delovaće preventivno ili će pak doprineti izlečenju mnogih bolesti. Bilo da kupujete gotovu hranu (kroketi, konzerve...), bilo da vi lično spravljate hranu za svog psa, budite rigorozni kada su u pitanju proporcije; podelite hranu na dva obroka koji se daju u tačno određeno vreme i ne zaboravite da ishrana svog psa, koja ne mora biti raznovrsna, mora ipak pokrivati sve njegove potrebe, ni siromašna, ni preobilna, kako bi bio u formi i ostao vitalan... tokom čitavog svog života.

DOMAĆI OBROCI
Ako sami pravite kašu za svog psa - što se naziva domaćom porcijom, treba da pazite da ona uvek sadrži :
- proteine (meso, riba) ;
- skrob (žitarice) ;
- balastne materije (zeleno povrće, mekinje) ;
- masti (biljno ulje);
- dopunu minerala i vitamina.
Izvori tih hranljivih sastojaka su različiti. Da biste ispravno hranili svog psa :
- dajte mu sirovo meso ili dinstano, nemojte ga nikad pržiti ;
- pirinač ili testeninu treba dugo kuvati ;
- nemojte nikad kuvati ulje koje dodajete kaši;
- nemojte nikada zaboraviti da dodate minerale i vitamine.

IZBOR NAMIRNICA
Pas se može hraniti na različite načine, kašom ili domaćom hranom - koju gazda spravlja kod kuće -do hrane pripremljene industrijskim putem. Potpuna, jednostavna za upotrebu, ta hrana se često približava savršenoj nutricionoj ravnoteži. Najzad, postoje i druge vrste hrane, sa domaćom osnovom i industrijskom dopunom. Iscrpnija analiza tih različitih načina ishrane psa u kući omogućiće vam da odaberete najprilagođeniji tip ishrane. Ono najbitnije u ishrani psa vezano je za neophodnost da se zadovolje njegove potrebe u pogledu velikih grupa hranljivih sastojaka, čija srazmera varira zavisno od starosti, situacije i zdravstvenog stanja. Svaka grupa namirnica treba da pokrije te potrebe.

GOTOVA HRANA
Industrijska hrana za pse danas je u većini slučajeva prilagođena potrebama životinje, mada je ponekad još više prilagođena potrebama gospodara ... Po mišljenju veterinara i nutricionista specjalista, ta hrana je potpuno uravnotežena. Time se objašnjava snažan razvoj njene prodaje tokom već 30 godina, budući da 62 % vlasnika pasa koristi sada gotovu hranu. Ipak, da bismo mogli pravilno odabrati, treba da budemo dobro obavešteni. Industrijska hrana za pse svrstava se u tri kategonje :
- suva hrana (kroket, supe u vidu kockica kojima se dodaje voda), koja sadrži od 5-10 % vode;
- poluvlažna hrana (kobasice, meki kroketi), sa 20-25 % vode;
- vlažna hrana (konzerve), sa 65-80 % vode.
Ta hrana, za koju treba pažljivo pročitati etikete, ima brojne prednosti.
- lakoća upotrebe i konzerviranja ;
- manja cena koštanja, posebno za krokete - jer ako se izuzme suva materija, jedino korisna, voda iz konzervi plaća se veoma skupo;
- distribucija uravnotežene hrane, bar za psa koji živi u normalnim uslovima.
Treba paziti da se ne pomešaju termini "kompletan" i "komplementaran", jer se prvi koristi sam, a drugi kao dodatak osnovnoj namirnici. Vlasnik takođe treba kritički da se odnosi prema nekim komercijalnim izrazima koji su od malog praktičnog značaja: "vidljivo uravnotežen", zahvaljujući sredstvima za bojenje, u stvari, ponovo sačinjeni, sa ovom ili onom aromom ... U slučaju nejasnoće, može se pisati ili telefonirati proizvođaču da bi se dobila tehnička dokumentacija koja će omogućiti da se objektivnije proceni proizvod.

PRAVLJENJE PORCIJE
Poznavanje energije neophodne psu u zavisnosti od njegove težine s jedne strane, i energetske vrednosti namirnica računate u kcal E.M. s druge strane, omogućuje da utvrdimo koju količinu savršeno uravnotežene hrane treba dati psu.
Za one koji koriste domaće porcije tj. one koji kupuju sveže proizvode, sami pripremaju i kuvaju kašu, možemo predložiti jednostavno pravilo za postizanje tražene ravnoteže :
- meso 4 dela
- pirinač (pre kuvanja) 3 dela
- zeleno povrće 2,4 dela
- ulje od kukuruza 0,2 dela
- suvi kvasac 0,2 dela
- minerali kao dopuna 0,2 dela Tako, kilogram domaće porcije sa 2000 kcal E.M. sadiži:
- 400 g mesa ;
- 300 g pirinča ;
- 240 g boranije ,
- 20 g ulja od kukuruza (1 supena kašika);
- 20 gr kvasca (ista mera);
- 20 g minerala (ista mera);. Da biste utvrdili koju količinu domaćeg obroka treba dati vašem psu, neophodno je da znate broj kilokalorija koji mu je potreban u zavisnosti od njegove težine. Ako upotrebljavate gotovu hranu iz trgovine, možete lako proveriti da li izabrani proizvod zaista odgovara datim vredaostima (tu opet, ne treba mešati suvu i vlažnu materiju). Primera radi, evo kako izračunati energetsku koncentcaciju hrane čija etiketa daje sledeće analitičke karateristike :
- M.P.b. (bruto proteinske materije) = 6,5 %
- M.G. (masne materije) = 4 %
- M.M. (mineralne materije ili pepeo) = 2 %
- Cell. (celuloza) = 1 %
- vlaga = 75 % To znači da je na 100 g gotovog proizvoda 25 g sastavljeno od :
- 6,5 g proteinske materije ;
- 4 g masnih materija ;
- 2 g minerala ;
- 1 g celuloze ;
- 11,5 g glicida.
Valja imati na umu da se glicidi nikada ne pominju na etiketama. Do nijihove količine dolazimo oduzimanjem ostalih komponenata od ukupne količine. Ako znamo energetske vrednosti svakog hranljivog sastojka , energetska vrednost 100 g hrane jednaka je (3,5 kcal x 6,5) + (3,5 kcal x 11,5) + (8,6 kcal x 4), tj. ukupno 97,4 kcal E.M. , tj. 9~4 kilokalorija E.M. po kilogramu hrane. Kad saznamo kalorijsku vrednost hrane ostaje nam da izračunamo količnu koju treba dati u zavisnosti od broja kcal potrebih psu. Na primer, pas od 20 kg troši svakoga dana :
- 365 g kroketa,
- ili 425 g poluvlažne hrane ;
- ili 1020 g hrane iz konzerve. Najsigurniji način da se količina koju treba dati odraslom psu prilagodi, jeste kontrolisanje njegove težine svake sedmice.

OBROK VARIRA SA UZRASTOM
Kao ključ dobrog zdravlja i zaloga dugovečnosti, ishrana treba da pruži psu materije uravnotežene kvantitativno i kvalitativno, da bi se pokrile njegove potrebe u pogledu nekih pedesetak neophodnih hranljivih sastojaka.
Međutim, potrebe u hrani kod psa osetno variraju sa uzrastom. Ako želimo optimalnu dugovečnost i optimalno zdravlje, mladi, odrasli i ostareli psi treba da se hrane različito i posebno prilagođeno. Dobro organizovana ishrana omogućuje da se psu obezbedi hrana:
- prilagođena njegovom uobičajenom ponašanju prilikom ishrane, specifičnostima njegovog varenja i metabolizma ;
- dovoljna i uravnotežena u zavisnosti od njegovog okruženja ;
- privlačna, ali i ekonomična po mogućstvu.
Iako je tržište industrijske hrane za domaće životinje danas u punom zamahu, ipak ostaje činjenica da se znatan deo populacije pasa u Francuskoj još hrani tradicionalnom hranom. Kaše spravljene kod kuće, u vidu domaćih porcija, još predstavljaju suštinski deo u obrocima pasa. Prodor industrijske hrane sigurno je sve snažniji svake godine ali, iako je 62 % vlasnika redovno kupuju, 23 % i dalje hrani svog psa isključivo ostacima hrane sa trpeze.

ŠTENE
Među uslovima neophodnim za normalno odvijanje rasta, veoma je važna kvantitativna procena potreba u hrani, pri čemu valja poštovati ravnotežu obroka. Otuda neophodnost da se dobro shvati to odvijanje rasta kada štene prestane da sisa. Težina koja se kod šteneta meri svakoga dana (prosečno dnevno dobijanje na težini ili G.M.Q.) povećava se posle rođenja da bi dosegla jedan period mirovanja različite dužine, potom se malo-po malo smanjuje ukoliko se životinja približava zrelosti.

ŠTENAD SITNE RASE
Kod njih se povezuju usporeni rast i rana zrelost; oni su pri rođenju dosta teški i približavaju se težni koja odgovara nagibu njihove krive rasta ; njihovo dobijanje na težini, već svedeno na apsolutnu vrednost, opada dakle veoma brzo. Ova štenad ne pravi mnogo problema, jer je njihove potrebe u hrani lako zadovoljiti, utoliko pre što dojenje uveliko poklapa period maksimalnih zahteva (budući da su kočenja sem toga ne tako brojna).

ŠTENAD KRUPNE RASE
Nasuprot tome, krupne rase stvaraju više problema, zajedno sa svim predispozocijama u pogledu pothranjenosti u mlađem uzrastu: prilično mala težina pri rođenju, intenzivni i dugi rast, jer oni teže sazrevaju, dojenje je srazmemo redukovano i kraće, a završava se pre faze maksimalnog razvoja. Sledstveno tome, za štenad krupne rase neophodno je posebno dobro izvršlti deljenje hrane na obroke.

KAKO HRANITI ŠTENE ?
Pri hranjenju treba voditi računa
- o raznolikosti rasa i krivuljama rasta
- o sposobnosti šteneta da vari namirnice ; najozbiljnija pravila ponekad će biti demantovana nepodnošenjem čak i uravnoteženih porcija hrane kad je reč o varenju. Treba nastojati da štene unese visok procenat proteina (30% suve materije za sitne rase, od 37-38 % za krupne), pazeći na kvalitet tih proteina. Doista, mladi pas je mnogo osetljiviji na svaki nedostatak proteina koji može da izazove usporeni rast, nepovratan poremećaj u telesnom sklopu, anemiju, pad krvnih proteina, nedovoljan broj antitela što dovodi do veće osetljivosti na bolest. Treba paziti na unošenje kalcijuma i fosfora kako bi se sprečila ozbiljna bolest kostiju (osteofibroza) koja odgovara nedovoljnoj mineralizaciji skeleta, što je klasično oboljenje kod štenadi koja se hrane isključivo mesom ili domaćom hranom bez dodatnih minerala. Osnovni procenat fosfora i kalcijuma u namirnicama mora se kretati između 1,5 i 2% kalcijuma, a 1-1,5 % fosfora u odnosu na suvu materiju. Štene ne treba da jede ni suviše mnogo ni suviše malo . Naročito ne treba kljukati psa pod izgovorom da mu time činite zadovolistvo jer ga to čini suviše krupnim za njegov uzrast, a ubrzo i gojaznim kad odraste. Otuda, ne računajući njihovu manje određenu "nutricionu ravnotežu ne savetuje se vlažna ili domaća hrana koja je suviše ukusna. Najbolje rezultate daje kompletna hrana, suva ili u supi, pri čemu štene najbolje reguliše svoju dnevnu potrošnju. Pojedini proizvođači čak predlažu specijalnu hranu za pse krupne pasmine. Rastenje ostaje najvažnija faza i utiče na život psa. Ishrana, dakle, mora biti savršena u tom dobu, naročito kod krupne štenadi.

ODRASTAO PAS
Uzrelom dobu, pas može da odahne, ili da se nadje u situaciji koja iziskuje prilagodjavanje ishrane. Ishrana za održavanje namenjena je sledećim psima:
- odraslim sa normalnom aktivnošću;
- psima u kućici prilikom odmaranja;
- sportskim i lovačkim psima prilikom odmaranja;
- kujama koje nisu u periodu reprodukcije.
Aktivnost psa retko je svedena na minimum. Otuda ne treba psa samo održavati, već postići stanje optimalnog zdravlja, izbegavajući sklonost ka debljini, tako čestoj kod psa. Glavne karakteristike pravilne ishrane za održavanje su:
- održavati težinu dobrom svarljivošću namirnica, bez prereranog unošenia masnih materija;
- čuvati lepotu kože i dlake zahvaliujući velikom bogatstvu u esencijalnim masnim kiselinama, neophodmm aminokiselinama, kao i u vitaminima grupe B. Svaku porciju treba, dakle, tako sastaviti da se ispoštuje sledeća nutriciona ravnoteža, koja izgleda optimalna za odraslog psa:
- 25% proteina;
- 10% masnih materija;
- 3% biljnih vlakana;
- 1,2%kalcijuma;
- 1%fosfora.
Za domaće porcije, može se zapamtiti sledeće pravilo:
-1/3 mesa;
- 1/3 pirinča;
- 1/3 povrća;
- dodati neprženo biljno ulje i mineralno-vitamnisku dopunu u prahu. Prosečno, treba dati 60 grama ove mešavine dnevno po kilogramu telesne težine.

OSTARELI PAS
Starenje je uzrok ćelijskih, metaboličkih i organskih promena čija važnost kod psa još nije dovoljno sagledana. Govoriti o ostarelom psu svodi se na razmatranje perioda koji počinje od 8. do 9. godine, tokom kojih se smanjuje sposobnost životinje da odgovori na povećani stres (psihološki napor, bolest). Dokazano je da svaka greška u ishrani, bez obzira na starost životinje, može ubrzati proces starenja. Obrok ostarelog psa mora biti u skladu sa sledećim pravilima:
- globalno kvantitativno smanjenje za oko 20%, zbog smanjene fizičke aktivnosti;
- malo povećanje procenta proteina (27-28 %) da bi se zadržala optimalna nutriciona ravnoteža. Pojedini preporučuju veće smanjenje proteina kod starog psa, ali to je škodljivo i neophodno je samo u slučaju bubrežne insuficijencije;- povećanje količine vitamina, kao i biljnih vlakana za dobar rad creva. Naravno, porciju je moguće prilagoditi prema vrsti ishrane koju budete odabrali:
Kilogram domace porcije obuhvataće sledeće sastojke:
- posnu govedinu 270 g
- jetru 80 g
- kuvani pirinač 400 g
- pšenične mekinje 160 g
- tvrdo kuvano celo jaje 80 g
- 1 kafenu kašićicu suncokretovog ulja;
- 1 kafenu kašičicu kokosove biljne masti;
- 2 kapsule masne kiseline.
Mešavina gotove hrane u istom opsegu biće sastavljena na sledeći način:
- 50 % hipokalorične hrane;
- 25 % hrane "fizio-rast";
- 25 % hrane "fizio-dopuna". Možete se isto tako odlučiti da psu dajete kompletnu dijetetsku hranu. Sasvim je mogućno poboljšati izglede na duži život ostarelog psa sprečavanjem procesa starenja.

SPECIJALNI JELOVNICI
Ako je uzrast psa bitan faktor variranja nutricionih potreba, njegovo fiziološko stanje je to još u većoj meri. Svrha savremenog hranjenja je da obezbedi optimalnu ishranu prilagodjenu i izdiferenciranu u zavisnosti od toga da li se ona odnosi na kuju u periodu laktacije, na štene od tri meseca, hrta pri treniranju ili vučnog psa prilikom takmi-čenja. U svim tim slučajevima, nije potrebno povećavati uobičajene porcije, već varirati njihov sastav u skladu sa zahtevanim naporima.

KUJA U PERIODU REPRODUKCIJE
Dok period reprodukcije ne utiče na nutricione zahteve kod mužjaka, on naprotiv izrazito menja takve zahteve kod ženke. Ciklus reprodukcije praćen je cikličnim razvojem potreba sa smenjivainjem perioda manjih zahteva (održavanje) i drugih sa većim inutricionim zahtevima.

PERIOD ESTRUSA
Ovaj perod ne nameće posebne zahteve, ženka treba da bude samo u dobroj kondiciji. Tako na primer, omršaveloj kuji treba tokom tih trideset dana davati nešto više hrane( do 10% iznad režima za održavanje). I obrnuto, suviše debela ženka treba da se vrati na svoju idealnu težinu, a da se pri tom ipak ne podvrgne strogoj restrikciji hrane, koja ne pogoduje plodnosti. Ishrana u periodu estrusa treba da pospeši ovularno sazrevanje i dakle, poboljša plodnost, bez rizika da se kuja suviše ugoji, što bi izazvalo probleme pri štenjenju.

SKOTNOST
Ona ne izaziva osetno povećanje nutricionih zahteva tokom prvih šest sedmica. Zauzvrat, ubrzanje razvoja fetusa (95 % težine fetusa postiže se izmediu 4. i 62. dana skotnosti) iziskuje povećano unošenje hranljivih sastojaka za 20 do 25% U poslednjoj sedmici povećanje zahteva postaje oprečno smanjenju apetita (prvenstveno uzrokovano značajnim povećanjem zapremine i težine abdomena), namećući izmenu energetske gustine, kvaliteta porcije u pogledu ukusa i hranljivosti, kao i novu raspodelu obroka. Treba, dakle, garantovati:
- optimalnu vitalnost nošenja;
- stabilnost težine ženke, pri čemu uvećanje ukupne težine ne treba da premaši 10% (znatan razvoj grudnih žlezda).

LAKTACIJA
Nasuprot dva prethodna perioda, period laktacije uzrokuje znatno uvećanje nutricionih zahteva. To je posledica izuzetnog bogatstva kujinog mleka (naročito bogato masnim materijama i proteinima) i velike mlečnosti majke. Proizvedena količina može bti veoma velika; na primer, kuja od 17 kg koja doji četri šteneta, proizvodi do 1,3 kg mleka dnevno! Laktacija, dakle, iziskuje jaču hranu. Ako se apetit kuje povećava sa proizvodnjom, njene nutricione potrebe u vršnom periodu laktacije (izmedju 3. i 5. sedmice) treba da budu pokrivene povećanim unošenjem naročito proteina, masnih materija, kalcijuma i vitamina A. Znatno uvećanje zahteva tokom te faze nameće potrebu da se svakodnevna porcija podeli najmanje na tri obroka. Samim tim, treba uveliko povećati energetsku gustinu hrane njenim obogaćivanjem masnim materijama. Kuja koja doji više od četri šteneta trebalo bi redovno da uzima hranu sa više od 4,2 kilokalorija po gramu suve materije. U tim uslovima, ona može utrošiti svu energiju neophodnu za pokrivanje potreba laktacije, a bez rizika da preterano oslabi. lako tabela na prethodnoj strani daje primer tipske domaće porcije, svesni smo da je bolje pribegavati kompletnoj suvoj hrani tipa ''stres": tako, za kerušu težine 22 kg koja doji šest štenadi, neophodno je skoro 4 kg vlažne hrane dnevno, a svega 1,5 kg suve hrane "stres". Ova manje opterećuje pri varenju i dopušta raspodelu obroka tokom dana.

ŠTENE SA CUCLOM I ODBIJENO OD SISE
Ishrana šteneta pre odbijanja od sise ne stvara probleme, budući da u fiziološkom smislu, uspeva da pokrije nutricione ptrebe održavanja majke, uvećane zbog toga što ona izvestan broj hranijivih sastojaka prenosi preko svojih dojki.
Ipak, razlozi da se pribegne veštačkom dojenju su mnogobrojni:
- zootehnički. kad je broj štenadi odveć veliki ili ako su ostali siročad.
-fiziološki kada kuja nema mleka ili ne može da nasravi sa dojenjem;
- patološki, ako se javi upala dojke: nju najčešće uzrokuju stafilokoke ili kolibacili.
Zna se da štene dolazi na svet gluvo, slepo i da zavisi od spoljne temperature da bi očuvalo sopstvenu temperaturu tela do treće sedmice. S druge strane, štene veoma brzo raste zahvaljujući nutricionom bog-atstvu kujinog mleka težina mu se udvostručuje za osam dana utrostručuje za tri sedmice- učetvorostručuje za jedan mesec. Ta ogromna brzina rasta usko je povezana sa veličinom rase u zrelom dobu i može se nadzirati pojedinačnim svakodnevnim merenjem mladunaca, po mogućunosti uvek u isto vreme; svako štene koie gubi na težini svakih 24 do 48 sati, ili prestane da dobija u težnii svaka dva ili tri dana mora se veštački dodatno prehranjivati. Napraviti kujino mleko na bazi kravljeg je teško zato što treba korisnu materiju podićl za 75%, procenat proteina za 30% procenat lipida za 35% procenat laktoze treba smanjiti na 50% i najzad očuvati nivo minerala. Dobra zamena za majčino mleko treba uvek da zadovolji tri imperativa,da bi se pokazalo delotvornim i da ne bi izazvalo štetno sekundarno dejstvo:
- poštovati fiziologiju varenja šteneta;
- da se daje u "majčinskom" okruženju (toplina, higijena);
- da ima sastav najbliži sastavu kujinog mleka.

VEŠTAČKO DOJENJE: NEKOLIKO SAVETA
Štenad se hrani pomalo, ali često. Savetuje se šema 7-6-5-4 (sedam sisanja dnevno u prvoj sedmici; sest u drugoj, itd.) čak 4-4-4-3.
o za veštačko dojenje koristite savršeno čiste sudove:perite ih hladnom vodom, potom
toplom da bi se izbegla koagulacija mlečnih proteina.
U odsustvu majčinske brige, probudite štenad pre svakog obroka.Po završetku obroka masirajte im međicu vatom natopljenom mlakom vodom ili toaletnim mlekom (zamena za majčin jezik),da bi se pokrenuli refleksi uriniranja i defekacije.
Od treće sedmice, možete učiti štenad da piju mleko iz činije.

ODBIJANJE OD SISE (PERIOD ZALUČIVANJA)
Odbijanje šteneta od sise (zalučivanje) utiče dobrim delom na njegovo kasnije ponašanje u pogledu ishrane; ukoliko je uspešno, ono se odražava na budućnost psa, kako na njegovu sposobnost budućeg prilagodjavanja u okviru životnog veka, tako i na njegov telesni razvoj i zdravlje.U stvari, ne postoji nikakvo tačno pravilo u vezi sa datumom početka odbijanja od sise: jedini istinski imperativ jeste držati se postupnog odbijanja, tokom odredjenog vremena. Jedino će takva metoda omogućiti organizmu šteneta, naročito njegovom digestivnom traktu da se prilagodi novoj ishrani.U periodu koji prethodi odbijanju od sise, od kraja treće sedmice dojenja treba početi sa davanjem kaše mladuncima (mlečna kaša, sitne granule, seckano meso ili, još bolje, specijalna hrana koja se može naći kod veterinara ili odgajivača). Odbijanje od sise se tako vrši postepeno do 5-6. sedmice. Počev od tog trenutka, štenad može jesti:
- tri obroka suve hrane "rast" sa dodatkom vode;
- sitne krokete kojima se sami mogu poslužiti.
Na uzrastu od 7-8 sedmica, možete preći na normalnu ishranu kako biste pospešili pravilan rast šteneta .

RADNI PAS
Da bi se shvatile nutricione potrebe psa koji radi (lovački pas, pas za sport), veoma je bitno proučiti energetski metabolizam pri naporu. Fiziologija kontrakcije mišića (vežbe) sastoji se u pretvaranju potencijalne energije u mehaničku sa učinkom od 20-25 %. Energija koja se oslobadja pri razlaganju hrane ne koristi se neposredno za rad mišića. Ona se najpre vrednuje za proizvodnju jedinog hemijskog jedinjenja koje mišićna ćelija može neposredno da iskoristi: A.T.P. (adenozin-trifosfat). Pretvaranje A.T.P. u A.D.P. (adenozin-difosfat) i u neorganski fosfor pruža tada energiju odmah raspoloživu na mišićnom nivou. A.D.P. bi se mogao uporediti sa praznom baterjom koju treba napuniti da bi ponovo funkcionisala. Kao intracelularni vektor energije, A.T.P. deluje, dakle, kao skladište energije za stalno snabdevanje. Tri sistema dopuštaju ponovno uspostavljanje ukupne rezerve A.T.P.:
- sistem A.T.P.-C.P. (fosfatni kreatinin), ili sistem fosfata;
- anaerobna glikoza, ili sistem mlečne kiseline;
- aerobni sistem, ili sistem kiseonika.
Sva tri funkcionišu na principu spregnutih reakcija.
Šematski prikazano, organizam tokom napora beleži tri uzastopne faze energetske potrošnje. One direktno uslovljavaju fiziološke, metaboličke, hematološke i endokrine odgovore životinje. Otuda neophodnost kvantitativnog, a naročito kvalitativnog prilagodjavanja obroka prema zahtevanom radu: trkački hrt neće biti hranjen na isti način kao lovački pas, pas za odbranu ili vuču. Te faze predstavljaju tri metabolike etape:
- prva traje od deset do trideset sekundi. Energija već prisutna u mišiću (A.T.P. fosfatni kreatinin) dobija vrednost u odsustvu kiseonika (to se naziva mlečnom anaerobiozom);
- druga etapa ne traje duže od nekoliko minuta; dolazeći odmah posle prve, ona se odvija takodje bez kiseonika, ali koristi mešovite ekstracelularne energetske rezerve (glikoza u krvi, glikogen u jetri) i dovodi do nagomilavanja mlečne kiseline (ograničavajući faktor srednjeg napora). To se odnosi na hrtove i pse za odbranu;
- treća, koja se pojavljuje posle dva do tri minuta napora, odvija se u prisustvu kiseonika. Za nju je karakterističan dugotrajni napor i ona koristi prvenstveni energetski elemenat psa, a to su lipidi. To je faza koja se tiče naročito lovačkih ili vučnih pasa.

PROCENA POTREBA U HRANI
Vodeći računa o tim teorijskim aspektima, neophodno je dobro sagledati nutricione specifičnosti vezane za aktivnost psa pre no što se pokuša sa utvrdjivanjem tipske porcije. Valja pre svega proceniti kvantitativnu energetsku potrebu svakog subjekta. Potrebe psa od 25 kg približno iznose 1500 kilokalorija. Radni pas u periodu korišćenja umnožava svoje potrebe 1,5 do 2 puta. Jedini izuzetak u odnosu na ovo pravilo je vučni pas koji malo jede, budući da 1300 kilokalorija pokrivaju njegovu ukupnu energetsku potrebu, ali ipak ostaje da se obavezno utvrdi kvalitativni aspekat porcije hrane. S obziroom da se porcija za rad ponekad u mnogome razlikuje od porcije za održavanje, mora se ispoštovati razumni prelaz u ishrani kako bi se izbegli poremećaji u varenju. Postupaće se po etapama, od samog početka faze treniranja, da bi se postupno unela neophodna dodatna hrana. Kod vučnog psa, što je slučaj krajnje izmene porcije, preporučuje se povećanje količine masti za 10 g sedmično; maksimalna količina daje se na početku faze takmičenja. Neznatno povećanje težine koje zbog toga može nastati, pokazuje se kao pozitivno, pošto je bitno da psi kasnije vrlo brzo povrate svoju težinu koju imaju kad su u punoj formi. Poštovaće se isto pravilo, ali u obrnutom smislu, radi vraćanja na porciju održavanja. Pojedini proizvodjaći predlažu kompletnu hranu "specijalan rad" izuzetnog nutricionog kvaliteta i koja se, dakle, bez ikakvih problema može koristiti sama.

LOVAČKI PAS
Lovački pas zaslužuje posebnu pažnju, kako zbog znatne populacije koju predstavlja, tako i zbog svoje specifične vrste rada. Za lovca je bitno da ishranu svog psa prilagodi dužini i nivou rada koji se od njega zahteva. Tako se izbegavaju rizici prevelike uhranjenosti i pothranjenosti. U tom smislu, mi smo razvrstali sve podatke o lovačkom psu u referentnim tabelama datim uz tekst koje daju sve informacije, kako opšte tako i posebne, o tome kako hraniti svog psa.

PAS ZA SPORT
Obuzetost ljudi psom trenumo ide uporedo sa njihovim interesom za sportove pasa. Trke saonica sa psima ili trke hrtova, takmičenje pasa za odbranu , sve su to fizičke vežbe koje omogućuju da se sačuva utilitarni karakter izvesnih pasmina.
Sportski pas pokazuje aktivnost različitog intenziteta u toku godine. Da bi se utvrdila njegova porcija, moraće se uzeti u obzir tačno trošenje njegovog organizma: i zaista, tokom iste godine, radni pas prelazi iz faze strogog održavanja (održavanje van radne sezone) u period više ili manje intenzivnih napora (treniranje, takmičenje, postepeni prestanak treniranja).