Standard

LABRADOR RETRIVER [FCI No. 122]
Originalni naziv rase: LABRADOR RETRIEVER
Zemlja porekla: ENGLESKA





Opšti izgled: Snažno građen, kratak u slabinskom delu, vrlo pokretan. Široka lobanja. Grudi i rebra duboki i dobro zaobljeni. Širok i snažan u slabinskom delu i zadnjim nogama.

Karakteristika: Uravnotežen, veoma budan, odličnog nosa, mekih usta, sa oduševljen- jem ide u vodu, ima sposobnost prilagođavanja u predanog pratioca.

Narav: Inteligentan, oprezan i poslušan, sa velikom željom pruža radost svom gospodaru. Prijateljske prirode, nikada sa znacima agresivnosti ili jasne plašljivosti.

Glava i lobanja: Široka lobanja sa jasnim stopom, dobro modelirana bez mesnatih obraza. Vilice srednje dužine, pune snage, ne špicaste. Široka, dobro formirana nosna pečurka.

Oči: Srednje velike, pri tome pokazuju inteligenciju i dobru narav. Braon ili boje lešnika.

Uši: Ne velike ili teške, dobro priležu uz glavu, visoko i prilično dobro unazad usađene.

Zubalo: Vilice i zubi snažni sa perfektnim, pravilnim i potpunim makazastim zubalom, pri čemu gornji sekutići bez međuprostora prekrivaju sekutiće donje vilice. Zubi su postavljeni vertikalno u vilici. Standard ne navodi zubnu formulu od 42 stalna zuba mada se to podrazumeva u potpunosti. Međutim, različita su tumačenja ove rečenice. Većina zemalja članica FCI insistira na zubnoj formuli sa svim zubima, tumačeći nedostatak zuba genetskom opterećenošću i naslednošću. Neke pak zemlje članice FCI-a tolerisu nedostatak jednog ili dva zuba, ali oni u zagrizu moraju biti svi prisutni. Tumačenje je i da je potpuno makazasto zubalo ustvari obavezno prisustvo očnjaka i sekutića koji su poređani u nizu i koji prave zagriz, a neki tu podrazumjevaju i obavezno prisustvo p1? O prekobrojnosti zuba takođe postoje različita tumačenja , ali u svim zemljama se obavezno preporučuje da se psi ( normalno, ako im ovi nedostaci nisu diskvalifikacioni) sa ovim prblemima pare isključivo s jedinkama koje imaju 42 zuba. Dakle, ovdje se radi o različitim tumačenjima potpunog, kompletnog zubala. Često smo bili svedoci da su mnogi uveženi psi i to mahom iz matične zemlje na našim izložbama loše prolazili zbog nedostatka zuba čiji su vlasnici sa mnogo muka i odricanja i pređenih kilometara uvozili pse iz Engleske i nekih drugih zemalja, pravdajući se da se tamo zubi ne broje, već da se gleda samo zagriz. U osnovi, to i jeste istina, ali u Engleskoj se više od 100 godina vodi računa o selekciji, pravilnom odgoju, linijskom uzgoju i savest samih uzgajivača je na mnogo višem nivou, a mi smo još uvek jako daleko tako da je ipak puno bolje imati psa s svim zubima. Dakle, to je mač s dve oštrice i činjenje medveđe usluge pasmini , ali zbog slobodnog tumačenja standarda imamo osnove da kažemo da manjak zuba standard ne smatra manom. Diskvalificiona mana je podgriz ili predgriz, a klještasto zubalo u odnosu na starost i trošenje zuba i vertikalnu postavljenost je tolerantno.



Vrat: Suv, jak, pun snage, prelazi u dobro postavljene plećke. Vrat labradora je izuzetno jak i snažan koji treba nositi odgovarajuću glavu i naravno aport. Od duge i klinaste glave skraćivanjem na proporcionalnu, kratku i široku njušku i lobanju dobili smo ipak malo slabije zategnutu kožu na vratu sa dve bore. To nije mana ukoliko je prezentacija psa izuzetna i pas se nauči da prilikom predstavljanja na izložbi podigne glavu i zategne kožu na vratu koja je pri slobodnom kretanju malo labavija.

Prednje noge: Plećka duga i koso postavljena. Prednje noge sa snažnim kostima i ravne od lakta do zemlje, bez obzira da li se posmatraju odnapred ili sa strane.

Telo: Grudi dobre širine i dubine, jako zaobljena bačvasta rebra. Ravna gornja linija. Široke, kratke i snažne slabine. Telo je u principu kratko, zdepasto, odnosno lepo upakovano. Što je pas kraći to mu je i leđna linija bolja i ravnija, a zbog kratkog stomaka i donja linija je ravna. Zbog dubokog prsnog koša s izraženim predprsjem labrador daje utisak kao da je kraćih prednjih nogu.

Zadnje noge:Nisu strme, dobro uglovan koleni zglob. Kravlji stav u većem procentu nepoželjan. Kod labradora su uglavnom zadnje noge dobro uglovane pa se uglavnom odmah zapažaju primjerci koji imaju otvorene uglove. Kostur treba biti snažan i okruženom jakom mišićnom masom koja se međusobno ocrtava i daje utisak otupljenog srca.

Sape: Okrugle kompaktne sa dobro izraženim jastučićima.

Rep: Raspoznavajući znak, veoma debeo u korenu, ravnomerno se sužava ka vrhu, srednje dužine. Bez zastavica, ipak odlakan celom površinom sa kratkom, debelom, gustom dlakom koja ga čini okruglim, a takav rep se naziva vidrin rep. Pomjera ga radosno, ipak ne treba da je zavijeno iznad leđa nošen. Još uvek se pravi vidrin rep na našim izložbama retkost i česti se čine greške kada se nagrađuju psi s izuzetno tankim repom koga doduše nose u ravnini leđa , a zamera psima koji imaju jak i snažan, tipičan rep, ali ga nose višlje i u afektu, dominaciji, takozvano veselo nošenje repa ili ga pak kružno pomeraju kao u igri. Moramo razlikovati visoko nošen rep u odnosu na zavijen iznad leđa nošen rep srpasto ili polukružno. Dužina repa je do skočnog zgloba, a često mu sam vrh skraćivanjem dlake pojačavamo.



pravilno i nepravilno držanje repa


Kretanje: Slobodno, osvaja prostor, pri tome prednje i zadnje noge paralelne. Sigurno da je loša motorika zadnjih nogu povezana s displazijom zglobova kukova čime je labrador kao rasa izuzetno opterećen što se ponekad i golim okom može pri hodu zapaziti.


Dlaka: Prepoznatljiva oznaka , kratka, gusta, ne talasasta, bez zastavica, prilično oštra, poddlaka otporna prema vremenu. Normalno je da psi koji se drže u stanu, umesto ove tvrde i oštre dlake imaju daleko mekšu, plišanu. Često se dešava da je dlaka na zadnjim nogama nešto duža (tzv. zastavice) , ali taj problem se rešava makazama par dana pre izložbe čisto estetike radi. Ponekad smo svedoci da vidimo labradore koji na leđima, odnosno sapima imaju za nijansu dužu dlaku koja teži valovitosti, ali se četkama za ispravljanje dlake može rešiti i nije nikakav nedostatak u poredjenju sa malom, uskom glavom, dugom i šiljastom njuškom, slabim kosturom, nedovoljnom masom, tankim repom…Ponekad kod crnih pasa izbija crvenkasta poddlaka što se ne može tolerisati.

Boja: Jednobojno crna, žuta ili jetreno ili čokoladno smeđa. Žuta je od svetlije krem do lisičje crvene. Prihvatljiva je mala bela mrlja na prsima. Crna boja je kod njegovane dlake izuzetno cenjena i popularna i pod uticajem sunca ima specifičan sjaj. Kod pasa koji su u linjanju, vrhovi znaju biti sivkasti kao posledica gubljenja pigmenta. Žuta boja je zastupljena u svim nijansama počevši od krem bele, boje slonove kosti, limun žute, narančaste pa do lisičje crvene (fox red). Najtipičnija žuta boja je,kako francuzi kažu «sable», odnosno boja pustinjskog peska. Bez obzira o kojoj nijansi žute se radi, žutim psima su uvek za nijansu tamnije uši, duž leđa i od gore rep, a karakteristična je bleđa pruga ispred i iza lopatice. Čokoladna, tj. tamno smeđa je najređa boja labradora sa kojom još uvek nismo u stanju manipulisati. Upotrebom ove boje u priplodu moramo biti pažljivi, jer im je ionako bolna točka svetlo oko, nos, usnice, očni kapci, uopsteno pigmentacija, a česti su i primerci svetlo smeđe boje, pa čak i crvenkasto- smeđi.




Veličina: Idealna visina grebena za mužjaka 56-57 cm, za ženke 54-56 cm.

N.B. Mužjaci trebaju imati dva normalno razvijena testisa potpuno spuštena u skrotum.[list=1][*][img][/img]