Poezija i proza...

Evo vidjeh da nas tu ima pjesničkih duša, pa rekoh da otvorim novu temu samo za poeziju i prozu...

Zašto je u svađi tako teško biti?
Zašto je ljubav tako teško kriti?

Zašto je radost naći teško tako,
Zašto je sreću izgubiti lako?

Zašto je teško izgubiti tebe,
Kad u srcu misliš:"ma ko ga jebe"?! ( oprostite na izrazu )

Zašto je suza toliko potrebno proliti,
Kada se jednostavno može prijatelja voliti?!

Život je kratak,
Ne živi ga u svađi,
Ustaj brzo i mene pronađi!

Daj mi šansu da prijatelj ti opet budem,
Da proživim opet s tobom kišu,žegu i studen!

svaka cast... lepo receno

hvala...

jel pises jos nesto osim pesama?

pa...dnevnik tu i tamo...napisala sam jednu priču...bila je u 8.mjesecu objavljena u OK!-u...

lepo... samo tako nastavi...

mogla bih jednom i prepisati tu priču kada uhvatim vremena...ali je dugaaaa...

STARA KNJIGA


Pao je mrak, i bilo je dosadno. Počela sam da preturam po kući nadajući se da ću naći nešto i da ću se zabaviti. Otišla sam na tavan, tamo je uvek bilo mesta za istraživanje, bio je pun različitih stvari!
Tražeći tako i preturajući po gomili našla sam jednu knjigu, bila je vrlo, vrlo velika. Nikad je nisam videla, a kako nije bilo naslova na prednjoj korici reših da je otvorim i vidim kako se zove. Otvorila sam prvu stranicu i odjednom ......... Našla sam se u zlosutnoj tamnoj šumi, sove su kreštale, vukovi zavijali izgledalo je kao noćna mora!!! Nisam znala kako sam se tu stvorila! Otvorila sam sledeću stranu na knjizi koju sam jos imala kod sebe i stvorila se u roza dvorcu, sve je bilo roza i svi su imali plavu kosu! Shvatila sam, bila sam u nekom barbi dvorcu, otvorila sam knjigu negde na sredini i našla sam se u pustoj uličici, ovo je ličilo na kaubojski krad, odjednom se čulo urlanje, pucnjevil... Prišla sam ćošku i videla bio je to RAT IZMEĐU indijanaca i kauboja. Tolko sam se iznenadila da sam od uzbuđenja zatvorila knjigu i na svoju veliku žalost našla se ponovo u starom tavanu koji je bio zabavan za istraživanje al' ne toliko kao i borbe indijanaca i kauboja...
"To nije bilo lepo." Čula sam tih i promukao glas kako govori. Dok sam pogledom pretraživala sobu upitala sam hrabrije nego sto sam bila:
"Ko je to? Gde si? Pokaži se!" Ali odgovor je bio zbunjujuć:
"Kod tebe sam, u rukama." Pogledala sam knjigu i videla kako joj se korica izobličila u lice, pričala je. Ispustila sam kjnigu sa uzvikom zaprepašćenja. Zatim prišla i rekla:
"Šta si ti?" Knjiga se predstavila i rekla da nije lepo sto sam je otvorila bez pitanja.
"Kako to da ne mogu da te čitam?
Šta se desi kad te otvorim?" Upitala sam sad malo mirnije al' i dalje zbunjeno. Reko je:
"Ah, da. Bilo je to davne 865 pre nove ere. Kad sam se rodio,..." TU sam ga prekinula pitajem kako da se knjiga rodi on reče: "I kjnige se rađaju kao i ljudi i sva bića. E pa da onda je posle 123 godine došao na vlast Merihlio Merihlia. On je rekao da će sve tadaćšnje knjige dobiti po neke moći i tako da sad sve štokazem se zapisuje. SVE! I ti si deo jedne moje priče, sad jesi! TI si sad jedan od likova razmisliću u koju priču da te stavim... I još nešto, nemoj svima da pričaš o meni jel važi?"
Ja sam klimnula glavom i on je u tom trenu nestao.
Znam da sam rekla da neću svima pričati ali evo sada to govorim tebi jel možda će se ta knjiga pojaviti kod tebe na tavanu jednog dana.

Ovo je priča iz jednog pismenog samo je malo preradjena.
! moj sastav je izasao u dnevniku pa cu videti u ponedeljak ili utorak da ga skeniramn i prebacim na komp. (moj primerak je kiara pojela pa moram da uzmem od razredne...)

Super je priča

Hvala
Nasla Sam svoj clanak ali ne mogu da ga prebacim!grrr

croa, svaka cast...kiara takodje...

ja ne bih da vam prekopiravam moje pesme i price... znate gde mozete da ih nadjete...


za one koji ne znaju... bump.blog.co.yu

p.s. ostavite comentar obavezno

kada se sjetim uvijek posetim tvoj blog... stvarno su super pjesme...