Urgentna stanja i prva pomoc

AKUTNA BOLNOST STOMAKA
Pod ovim terminom podrazumeva se urgentno stanje koje može dovesti do uginuća životinje ukoliko se tretmen ne sprovede što je pre moguće.
Ovo stanje se karakteriše iznenadnom pojavom bola u stomačnom predelu često praćeno povraćanjem, izuzetnom uznemirenošću i nemogućnošću nalaženja odgovarajućeg položaja tela, cvljenjem, plitkim i ubrzanim disanjem. Karakteristična je poza da pas sedi sa široko razmaknutim prednjim nogama ili tako pokušava da legne. Stomak je izuzetno bolan i napet kada se palpira. Kako stanje napreduje,puls postaje sve slabiji, sluznice bleđe i pas zapada u stanje šoka. Stanja koja mogu dovesti do ispoljavanja ovih simptoma uključuju: torziju i dilataciju želuca (uvrtanje i nadutost želuca), mokraćno kamenje, traumatske povrede stomaka sa unutrašnjim povredama, ruptura mokraćne bešike, trovanja, ruptura materice u trudnoći, upala trbušne maramice, akutna upala pankreasa, opstrukcije creva. U ovim slučajevima jedino moguće rešenje je što hitniji odlazak veterinaru.


VEŠTAČKO DISANJE I MASAŽA SRCA
Veštačko disanje je urgentna procedura koja se izvodi radi potpomaganja disanja kod nesvesnog psa. Masaža srca se koristi kada se otkucaji srca ne mogu čuti auskultacijom niti osetiti palpiranjem. Prestanak disanja ubrzo je praćen zaustavljanjem rada srčanog mišića, tako da kombinovano sprovođenje ovih procedura održava psa u životu. U sledećim slučajevima je potrebno pristupiti veštačkom disanju i/ili masaži srca : šok, trovanja, dugotrajni epileptični napadi, koma, povrede glave, strujni udari, opstrukcija disajnih puteva, neočekivana ili iznenadna smrt. Postoje dve metode veštačkog disanja koje vlasnik može izvesti sam : pritisak na grudni koš i tehnika "usta na nos" koja se koristi kada kompresija grudnog koša nema efekta ili kod probijanja grudnog koša. Prilikom masaže srca pas treba da leži na desnom boku, apritisak na predeo srca se izvodi 6 puta za redom pa se pravi pauza od 5 sekundi sve dok se ne uspostavi kontinuiran rad srca u trajanju od 5 minuta.


OPEKOTINE
Opekotine mogu biti izazvane visokom temperaturom, hemikalijama, strujnim udarima i radijacijom. Oštećenje kože zavisi od dužine i intenziteta izloženosti ovim faktorima. Kod površnih opekotina primećuje se crvenilo kože,ponekad manji plikovi i blagi otoci. Postoji bolna reakcija pri dodiru ovakvih mesta.Kod dubokih opekotina koža je gotovo bela, dlaka se lako skida sa takvih mesta, a bol je znatno izraženiji. Ukoliko je ovakvim stanjem zahvaćeno više od 15 % površine tela, životinja vrlo brzo upada u stanje šoka i potreban je hitan vetrinarski tretman.

Kod manjih opekotina potrebno je na takva mesta aplikovati hladne obloge u trajanju od oko 20 minuta da bi se otklonio bol. Potrebno je pažljivo ošišati dlaku i isprati mesto blagim rastvorom dezinficijensa, osušiti i namazati neku inertnu antibiotsku mast. Mesto treba zaštiti od lizanja i češanja. Kod opekotina hemijskim sredstvima zahvaćena mesta treba isprati velikim količinama vode. Kiseline treba neutralisati blagim rastvorima baza i obrnuto. Treba aplikovati neku antibiotsku mast i potražiti savet veterinara..


SMRZOTINE
Dugotrajna izloženost niskim temperaturama dovodi do pada telesne temperature. Ovo se najčešće dešava kada je pas mokar i pri tome izložen niskoj temperaturi sredine u kojoj boravi. Posedbno su osetljive patuljaste rase i rase sa kraćom dlakom. Pad telesne temperature se takođe javlja u šoku, prilikom dugotrajne anestezije i kod novorođene štenadi.Znaci hipotermije se uočavaju kao plavičasto -ljubičasta boja kože, podrhtavanje mišića, apatija, kolaps i konačno koma.

Ovakvu životinju treba što pre skloniti na toplo mesto; ako je mokra osušiti ili okupati toplom vodom i dobro istrljati suvim peškirima. Treba aplikovati tople obloge na telo. Ovaj postupak treba ponavljati dok se telesna temperatura ne vrati na iznad 37,5 C. Treba nadoknaditi izgubljene količine glukoze u krvi.


DEHIDRATACIJA
Dehidratacija predstavlja značajan gubitak telesne tečnosti i elektrolita. Za vreme bolesti dehidratacija može biti uzrokovana i neadekvatnim unošenjem tečnosti. Visoka temperatura i groznica takođe pojačavaju gubitak tečnosti. Drugi česti uzrok dehidratacije je dugotrajno povraćanje i proliv. Jedan od prvih znakova dehidratacije su gubitak elsticiteta kože kao i sušenje usta dok kasniji znaci uključuju upale očne jabučice i cirkulatorni kolaps.

U lakšim slučajevima kada pas ne povraća nadoknada tečnosti je moguća i preko usta rastvorima namenjenim za tu svrhu. U svim ostalim slučajevima neophodna je veterinarska pomoć.


TOPLOTNI UDAR
Toplotni udar je urgentno stanje koje zahteva brzo prepoznavanje i tretman što je pre moguće. Psi ne tolerišu visoke temperature kao ljudi.Oni odaju višak toplote brzim i plitkim izmenama toplog i hladnog vazuha - dahtanjem.Zato kada je temperatura spoljne sredine jako blizu telesnoj temperaturi ove izmene nisu toliko efikasne i može doći do pregrejavanja tela. Takođe,psi koji imaju problema sa oboljenjima disajnih organa imaju ovaj problem. Najčešće situacije koje dovode do pregrejavanja i toplotnog udara su : ostavljanje psa u kolima po toplom vremenu, vezivanje i izlaganje pasa direktnom suncu bez hladovine i senke, neadekvatan transport u slabo provetrenim prevoznim sredstvima i sl. Ove situacije su posebno teške za pse sa kraćom njuškom i one koji pate od respiratornih poremećaja. Toplotni udar se prepoznaje u početku po brzom, kratkom i čujnom disanju.Sve sluznice i jezik su jasno crvene, često se pena nakuplja na ustima i psi povraćaju. Ponekad je rektalno merena temperatura i iznad 41 C. Ako se stanje ne kontroliše pojavljuje se proliv sa primesama krvi, pas progresivno slabi, nastupa koma i smrt.

Tretman započinje sklanjanjem psa iz sredine u kojoj se do tada nalazio. Potrebno je što pre rashladiti psa bilo kupanjem u kadi ili kvašenjem vodom iz bilo kog drugog izvora. Mogu se dati i hladne klizme Rektalnu temperaturu treba spustiti do 39 C. Treba obratiti pažnju na poteškoće u disanju i ako one postoje neophodna je pomoć veterinara.

Preventiva : ne izlagati psa dugotrajnim intervalima visoke temperature; smanjiti treninge i vežbanje po toplom vremenu; pse transportovati u otvorenim žičanim kavezima; obezbediti dovoljnu količinu hladne, pitke vode tokom toplijeg vremena.